Misli.

Zamišljam sreću kao sićušne atome, ima ih posvuda, u svemu, u beskonačnim količinama. Onda tugu i bol kao nekoliko ogromnih, teških molekula. Koliko god sreća brojnija bila, posustati će pod težinom većom od sebe.

Tako će i čovjek prije zaboraviti nekoliko sretnih trenutaka nego jedan bolni.

Valjda jer sreća ponekad i ne ostavi toliki trag, ne znam.

Sreća je slabić, a čovjek je čudan stvor.

Zapravo uopće nisam htjela o ovome pisati, odjednom mi se zaplelo negdje u mislima, i evo sad istih tih misli na blogu.
Smiješno mi je to ponekad, da svaki dan zapisujem tok vlastitih misli, poštenu dozu smijeha bi imala.

Pije mi se kava-moram napisati seminar-ne znam hoće li kiša danas-siv je nekako dan-gle, keksić-malo sam se udebljala-što bivši radi-mogla bi pojesti nešto-seks-jel' stigla nova epizoda big bang theorya-imal' šta na fejsu-joj opet ova sa milijun svojih slika-koju knjigu iduću posuditi-fotka mi se-mogla bi si novi lak za nokte kupiti-jao kako ću ga izgrliti i izljubiti kad ga vidim-gdje su mi karamele-ma nisam se ja zaljubila-mmm čokolada-Colin Farell-možda i jesam zaljubljena-mogla bi nešto novo na blog napisati-možda ja ovo sve sanjam-joooj ćevapi-daj neku glazbu....


Ovo proleti u svega par sekundi kroz glavu, a mogla bi u nedogled, no nisam sigurna da vas previše zanima moj zbrkani tok misli.