Ne bi ja ovo čitala da sam ti.

Čudna sam sama sebi u zadnje vrijeme. Kao da radim neki 'reset' u glavi.
Neka jesenska depresija me uhvatila, ne izlazim iz kuće već danima, naoružala sam se knjigama, čokoladom, filmovima i toplom dekom.
Što mi je i čudno jer i nisam depresivna. Barem mislim da nisam, ne znam. Indiferentna sam nekako, sve mi je svejedno.

Dobra strana te, nazovimo ju jesenska hibernacija, je što preispitaš sve. I sebe i ljude oko sebe. Krenem razmišljati pa se zalaufam i onda nema nazad. Zapravo i nisam sigurna koliko je to dobra strana.

Hesse mi je sprčkao moždane vijuge malo.

Previše sam cinična u zadnje vrijeme (više nego inače)  i previše negativna.
Ako poznajem sebe, a poznajem, ovo će proći kroz koji tjedan. Traje već 10ak dana, moglo bi to uskoro.
POKRENI SE SELMA, SUNCE TI TVOJE POLJUBIM, I NE KUKAJ.

Nemam bipolarni ili ikakav poremećaj, zdrava sam, piše mi u medicinskom kartonu tako. Osim ako me ne lažu.. ejh, masonska posla.

Da izvinete ovaj post.
Čuj mene, ne ispričam se na prethodnom gdje sam opsovala gore od jedne babe u vlaku koja se stalno dere riječi koje nemam snage ni napisati koliko su gadne, nego ovdje gdje samo pristojno liječim svoje neuroze.
Čudna sam biljka baš.

Jao da, upišala sam se skoro od smijeha na ovo hahahah, povećajte si malo ako ne vidite.